Znate li kako je nastao izraz “sito i rešeto”?

Spomenula sam već nekoliko puta kako se tradicija stalno vraća u modu, pa tako osim tradicijskih recepata i odjeće, vraća se u modu i tradicijski dizajn kuće. Danas se ljudi sve više okreću tzv. retro načinu uređivanja kuća gdje kombiniraju tradiciju s modernim. Gledajući te retro uređene kuće i prostorije nešto sam primijetila. Naime, ljudi danas kao dekorativni predmet koriste rešeto. Tako ga se može vidjeti kako visi na zidu, služi kao posuda za voće i sl.

A znate li što je uopće rešeto i čemu je služilo?

Svi smo x puta upotrijebili izraz „sito i rešeto“, a jesmo li se ikad zapitali zašto koristimo upravo te riječi? Sito je naprava ili alat koja je služila za prosijavanje brašna. Obično je bilo okruglog oblika i drveno te je s jedne strane kruga bila postavljena žičana mreža s okruglim ili pravokutnim otvorima. Sita su bila raznih veličina pa su tako i otvori bili prilagođeni veličini sita. Žene su u kućama imale i po nekoliko sita. Velika sita nazivala su se rešeta. Sita su služila za prosijavanje finijih i sitnijih žitarica dok bi se rešeta koristila za grublje i veće žitarice.

Kada žitarica prođe kroz sito i rešeto, sigurni smo da je dobro prosijana i da u njoj ne može ništa ostati zametnuto. Što bi značilo da je žitarica prošla kroz jako uski prostor koji joj je „knap“ te je nemoguće da nije dobra i čista. Od tud je došla i ona uzrečica „ma pušći me prošal san sito i rešeto“. Ako osoba kaže da je prošla “sito i rešeto” onda znamo da se namučila i da put nije bio lagan.

Sjećam se svog djetinjstva u kojem sam dosta vremena provodila kod bake. I ona je imala nekoliko sita, a ja sam bila dobila jedno svoje manje. Tako bi s bakom prosijavala brašno za kruh. Mene je to veselilo, iako tada nisam bila u potpunosti sigurna zašto to radimo. Baka je prosijavala svašta. Najzanimljivije mi je bilo njeno rešeto za grah. Za mene je to bio poseban doživljaj. Kada bi baka ubrala grah iz vrata, ogulila bi ga i potom stavljala u rešeto kako bi ga lakše očistila od ostalih mogućih mrvica mahuna i sličnih „trunjica“. To rešeto bilo je poprilično veliko pa bi se baka često umorila tresti ga. Tada je dolazio djed i on bi tresao rešeto dok bi baka stavljala grah. Osim što je bilo zanimljivo gledati kako zrnca graha poskakuju po rešetu, bilo mi je zanimljivo čuti i buku koju je trešnja rešeta u dodiru s grahom proizvodila.

Iako sito i rešeto danas nisu u uporabi kao alat odnosno naprava, već se koriste samo u dekorativne svrhe, uzrečica „sito i rešeto“ često se govori, a vjerojatno će se u govoru zadržati još dugo vremena.

 

---

Foto: pixabay