Priče iz ličkog kraja: Ki, ča mi – uvodni tekst

I tako dan za danon, ura za uron, minuta za minuton i da ne nabrajan, lipo se i moja persona najde vani za široko pojasnu publiku !

Ča san sretna, a da ne rečen, sve mi suze od sriće padadu oš niz čelo, oš niz leđa.
U von delu ča su mi dali pisat ću van iz mog okoliša, življenja ili ako baš oćete o nekakvin situacijami ča se meni dogajaju i običnon ili proston narodu.
Ako ćemo divanit o čiston čakavskon dijalektu, niš od toga jerbo je kod nas sve pomišano, fala Bogu.. p.s. nisan van ja od velikih knjižurin..ki to more čitat, dok najdeš ku rič moreš južinu skuvat!
Bit će svačesa od svakojakih munjenarija i vih ozbiljnih stvari al na moj način.
Ni samo moj nego i naš život svagdašnji.
Neću koristit ne riči, prosto proširene el, već domaće ki more razumit brez nih gugl prevodilacov.
I uni ne valjadu znan iz iskustva jerbo san papire za turističko putovanje prevodila i završila skoro u non Madagaskaru, a trebala san proć u Mađarsku po špeceraj.
Eto..tako u kratkin crticami .
I na samon kraju..ja se zoven Kate Ottozez.
Staro domaće ime i prezime. Nadan se kako ćemo se lipo družit na vin stranicami.
E da ne zaboravin, pozdravljan glavnu urednicu ka je dopušćala da se i moje koje slovce otisne na Vašin elektronskin medijacijami..jesan li pravo napisala? Baš me briga jesan li ili nisan.. do slijedećeg tuckanja lip Van pozdrav i voli Vas Vaša Kate.

Pratite Katu i na FB AneKateMareLuceOttozez

---

Tekst/slika: Kate (V.D.)