Tako je govorio Tavujaja: Svaki Ličanin mora imati psa, dva

Svaki Ličanin mora imati psa, dva komada, jednog velikog i jednog malog.

Veliki služi da čuva ovce i krave, a mali kuću, posjek, bačve sa rakijom i ženu od švalera. Lički psi su najpametniji psi na planeti. Najpoznatije  pasmine su  Garov i Šarko. Recimo ako neko pokuša da ukrade ovcu, ili recimo da opći sa njom, ili bilo kakvu pakost napravi ovci, lički pas tog zlotvora spriječi bez ikakvog problema, najčešće mu pojede nogu, a dešavalo se da ga i kompletnog pojede, tako da ako nekad naletite na livadi na dugmad, kopču od kaiša i neke tako drangulije, znajte da je to bio lopov.

Mali pas je uglavnom oko kuće, i on je specijalno obučen da laje samo kad naiđe neko ko nije dobrodoša, a u praksi laje kad god neko dolazi, i samo gazda zna po tonalitetu lajanja jel neko manje ili više dobronedoša. Lički pas se hrani specijalnom hranom, i od kad se sudovi peru sa deterdžentima neupućeni bi pomislili da su svi bijesni.

Inače lički pas je umiljat i samo ponekad nekog rastrga i osakati. Psi na područjima van Like nisu ni malo slični ovim našim psima, to su sve nekakvi psi napravljeni u fabrikama i ničemu ne služe.

Imam recimo primjer iz Zagreba, đe ima pasa kolko oćeš, i onijeh što imaju gazdu i onijeh što sami bazaju po gradu. Kad sam iša tamo u posjetu kumu u bolnicu đe ga ćeraju već sedmi put na nekvo lječenje od rakije, iako njemu nikad nije škodila rakija neg eto tako ti iz gradova svašta izmišljaju od dokonosti pa i to. U nekvom parku sjeo ja da zera založim, kupio pokile salame one bolje, kruv, kapulu, i taman da zinem kad iskoči nekav ćeno i uoči oće, vidim ja šta bi on, moju salamu, reko e nećeš majkane, sačekam ga da mi dođe na nogomet pa kad sam ga odvalio odleti na vr nekvog gvozdenog političara, koji li je kurac nisam ni čita šta piše na ploči. Al nije tu zlu kraj, iskoči odnekle i nekva ženska, pa name udri dreku još sa 200 metara, vidim ja gazi ona pravo a kako se primiče vidim da se nije ni zajebavati, nako ovelika, jedra a ljuta. Mislim se ja u sebi , sad kad priđe odvaliću je šakom posred glave, al opet me bio stra ,šta ako ne pane iz prve? I bogami kad priđe skroz  zaključih bolje da nisam. Dere se ona , kaj cuceka tak ..pak ..seljak jedan…, mučim, nako ka gledam neđe okolo kanda neznam da se name dere. Kad odnekle izbiše još nekve dvije psine, vidim njene, viče im nešto na zagrebački ,reko sad će im reći da me oglođu !. I krenem u politiku,vidim nema druge, najebaću a da i ne znam zašto.

Uneku ukapiram da se to ona ljuti što sam zatega onog što je ćeo moju salamu, pa pitam jel to tvoj ćeno? Veli nije moj i ope nastavi dreku name. Reko, pa što te onda briga ako nije tvoj?! Održi mi tu nekvo predavanje, pa neki zakon o psima, ustav, pominje robiju, ..kontam, žena em velika, em ljuta, a luda zasigurno, najbolje mi nizdlaku. I kad se zeru primirila i kad sam joj objasnio da ja nisam ćio onog ćenu nako odvaliti, neg nekako mi se sapleo međ noge.., počnemo pozeru ka i normalno pričati. Sad kad se odbjesnila,vidim nije to ni glotno!, nako okeša, svađe je ima kako treba, da nije luda čojek bi je  glat i ženio. Al ne smijem ništa, one njene psine me gledaju ka mačak kulen ozdo, ne trepću!  Nalažem ja tu kako idem djedu spomeničaru na Mirogoj doplatiti ležarinu jer mi javili da će ga iskopati i metniti nekog drugog  spomeničara ako ne platim, i prođe to nekako da ja osta u komadu, još mi dade nekvu knjigu o psima i vrag zna  čemu još i bežični broj . Knjigu nisam pročita a sve nešto razmišljam moraću, jer kad je nazovem  more me priupitati što sam pročita a ja pojma nemam,a najviše me stra kakve sam sreće, naka visoka,dobra, sve potaman, ka zavraga sve take mi ispanu nekav rod.

---

Više čitajte na PRICA-online.art