MILE RBINA: Kako izgleda branje SLIV u Brinju? (drugi dio)

Donosimo nastavak prošlotjedne kolumne našeg autora koji piše pod pseudonimom Mile Rbine.

Ja sam krenul gori više da dojdem do tih sliv. Stal sam na jednu granu, staru kej i ostatak te slive. U sebi više nis znal ča bi mislil; o noj curici ili o cigli i kuma Mandi. A onda je ta grana pukla, i ja sam kroz grane krenul prema doli. Desna noga mi je zapela na prvoj rašlji na ku je naišla, a ja sam se onako izderan vatal za ča god sam se mogal dovatit. Jednom rukom sam uspil, al su mi druga ruka i druga noga ostale visit. A na noga ča je zapela se fino iskrenula da su mi se oči iskolačile. I onda sam se zaderal iz petni žil.

Stari se taman bil rastegal kej balerina da dovati granu kad sam ga prestrašil svojim urlikom. Onda je zamaval po zraku, okliznul se na svojoj grani i nekako se u padu uspil dovatit jače grane. Nogami je grebal po zraku i pokušaval se uvatit čvrstog oslonca. Na licu mu se vidilo da već dugo ni bil izložen takovom naporu za tilo.

Stara je od strava skočila u zrak, kamo je poletila i kanta sa sliva ku je nosila. Dok sam onako visil a noga me bolila da su mi žile na vratu iskočile od deranja, kumu Mandu nis nigdi vidil.

-Ajme Mile! Drž se saću ti pomoć! –vikala je stara dok je trčala prema škala ispod moje slive.

-Pušti njega, daj škale vamo, poginuću! –vikal je stari dok je visil na grani. Košulja mu se izderala jer je uspil i on zakvačit par mladic.

Stara se smela, više ni znala na ku će stranu. Onda je, kej i svaka mater ka se brine za svoje mladunce, donila odluku. Otišla je spasit mene.

-Jesi ti luda, daj škale vamo, ubićuse ako padnem!! –deral se stari.

-Nisi visoko, samo se drž. Mile će past na glavu ako ga ne skinemo- ni se dala stara.

I dok je stari kljel sa svoje slive i držal se kej mačka, stara se sprtila na škale i pokušavala doć do mene.

-Ma dobro sam, držim se, al mi se noga zaglavila u rašlja. –rekal sam joj. – Odi starog spusti doli, razbiće se. Dok je stara salazila doli, pojavila se kuma Mande. Sa glave su joj se cidile zgnječene slive. Kad je čovik onako malo bolje pogljeda, onda je vidil da ima jos sliv po sebi. Kuma Mande je inače sitnije građe, mala i zdepasta. I da bi mogla prebacit kantu sliv u badanj, svake godine smo joj stavljali dvi malene stoličice na ke se penjala. Tako je bila veća od badnja i ni bilo problema.

Kašnje je rekla da se taman nagnula nad bačvu izvadit jedan listić od slive kad sam se ja izderal. Toliko ju je prestrašilo da je prnula na glavu pravo unutra. A slive su bile sočne, prezrele. Sreća da je badanj bil skoro pun pa je lako mogla van. Sad je i ona prestrašeno trčala prema slivaru jer je mislila da je starog ili staru srce uvatilo. A onda je vidila mene kako visijem. Stara je trčala sa škala na drugu slivu, namestila ih i stari se nekako spušćal. Mande je stala ispod moje slive, podbočila ruke i gljedala me pogledom kaj ubija na dva kilometra. Sa glave su joj se cidile košćice od zgnječeni sliv. Puvala je kej bik. Što od trčanja, što od strava, a što zbog mene što sam joj priredil kupanje u badnju. Onda su došli stari i stara i stali ispod, pokraj nje.

-Kako ćemo ga skinut? Jadni moj Mile. – stara se skoro rasplakala.

Stari je pokušaval shvatit kako ja to visim.

-Kako?

Lako. Podrezat ćemo slivu. –dala je Mande prijedlog.

–Idem ja po motorku. I dalje me bisno gljedala, a ja bi se mogal zakljet da je to ozbiljno i mislila

. -Ma daj ne melji! Kakva motorka? Pa neću valjda rušit slivu, ta mi je posebno draga, posadil sam je kad se Mile rodil. – rekal je stari.

Ja sam slušal vu diskusiju odozgo i nisam mogal verovat o čemu oni meljedu

. -Ma jeste vi normalni? Donesite pilu da vu granu odrežem, ne mogu nogu izvadit, zaglavila se u rašlja! A i ne mogu se više držat!– vikal sam ja odozgo.

-Neš tu granu rezat! Na toj baš uvik ima puno sliv! –vikal je stari u obranu svoje ljubimice.

-Baš me brige! Puknuće mi noga! – Sad sam već bil živčan.

-Idem ja po pilu! –reče stara i otrča u radionu

. -Tako je to kad se ne mislije dok se dela posal. –rekla je Mande i šećala u krug oko slive. Sa glave je skidala slive i gledala ih onako zgnječene u ruka. Onda bi pogljedala gore u me pa opet počela puvat. Stari se sprtil po škala do mene i mjerkal bil se kako noga mogla izvuć bez da se grana izreže.

-Znam! –reče.

–Rasparat ćemo tenisicu pa’š moć izvuć nogu.

-Neš ne! Vo su nove adidasice, dal sam dosta novac za nji. Pili tu granu! –još malo i ja ću počet puvat kej Mande.

Stara je u međuvremenu dotrčala sa pilom u ruka, pružila je starom i rekla da pazi da mi nogu ne prepilije.

-Ma šteta je ve grane… –promrmljal je stari.

-Znaš ča, zapaliću ti tu slivu, daj reži više tu granu, puknuće mi noga! –sad sam počel vikat. I stari ni imal kamo. Prepili je granu, mislim da si je i komad srca prepilil usput. Mora da si je svaku slivu prebrojal koliko bi ta grana mogla rodit u naredni godina. Slobodan, spustil sam se doli. Šepajući sam otišal u kuću, stara je išla samnom da mi stavi obloge na zglob.

Mande je otišla kući i rekla da se ide oprat jer su joj košćice zašle na nezgodno mesto. Stari je ostal u slivaru i gljedal u granu na zemlji. Sigurno je razmišljal kako bi je pricjepil nazada na slivu. U kući je stara nazvala doktora da dođe na intervenciju jer mi je zglob otekal kej jabuka. Čul sam ju kako objašnjava na telefon ča mi se desilo. Onda je očito doktor rekal da ima neku drugu hitnu intervenciju jer je stara pitala da ča će sad ona napravit. Pažljivo je slušala upute i onda ih ponovila da ne zaboravi:

-Ladne obloge i dva andola? I namazat zglob rakijom? Al nemamo više rakije. Onda samo dva andola?

Dobro doktore. Doktor je spustil slušalicu jer je očito imal pametnijeg posla. Stara je isto spušćala slušalicu i samo rekla da ki je njemu dal diplomu. Onda je došla k meni i prominila mi ladne obloge. Gljedala me u oči, pa u moj zglob, pa opet u oči i reče:

E moj Mile, dobro si i prošal, moglo je i gore bit.

-Ma biće dobro mama. Nemoj se sikirat. Sutra sam ja opeta na slivi.

-Neš ne. One dvi slive ke su ostale, moredu i ostat. Neće se zemlja otvorit ako se ne poberedu.

-Znaš ča? I ja mislim. –rekal sam i zavalil se na jastuk kog mi je podmetnula pod glavu. A onda je otišla po još ladne vode za oblog. A ja te godine nis jil pekmez. Čim bi vidil teglicu š njim odma bi se sitil kume Mande u bačvi pa bi mi prisel pekmez i slive.

---

 

Autor: Mile Rbina (pseud.)