Kolumne

LIČKE PRIČE – Valentina Bublić: “Oduvik sam volila prirodu i lipote naše Like, a uz to ide i naša lička pisma”

Današnju priču posvećujemo jednoj mladoj dami iz Brinja, Valentini Bublić. Ma ne, nije to samo priča, već i glazba koju ćete osjetiti između njezinih redova.


Zovem se Valentina Bublić. Rođena sam 6. srpnja 2009 godine. Živim u Brinju točnije u Plašćici, kako bi naš narod rekal na Bublićevoj glavici. Idem u 8 razred OŠ Luke Perkovića i živim sa mamom, tatom, sestrom i bratom. Kažedu mi da sam bila baš živahno dite, a sićam se da sam od malena volila muziku.
Kako i ne bi voljela glazbu, kad joj je djed Mile svirao harmoniku.
Znala sam sest pred njega i samo ga gljedat i slušat kako svira. Već sam ko mala zamišljala sebe jednog dana da ću isto tako svirat. Ljubav prema harmonici i pismi sam pokazivala od malena. Zato mi svi kažedu da sam to talent nasljedila, a verujem da i jes. Tatin stric je isto sviral harmoniku.
Već iz samog govora, vidite da Valentina živi i boravi u ličkom kraju za kojega kaže da je nešto neopisivo lijepo.
Za mene je život i djetinjstvo u Lici nešto neopisivo lipo i nebi to minjala za niš na svitu. Oduvik sam volila prirodu i lipote naše Like a uz to ide i naša lička pisma,tako da i ne pomišljam na odlazak iz Like u budućnosti i ne mogu se zamislit da živim negdi drugdi. Meni je život ovde prelip zato jer nema gužve i okruženi smo ovim lipotam koje nigdi na svitu nema.
Ono čime je Valentina privukla našu pažnju, to je harmonika…
Harmoniku sam počela svirat prije dvi godine. Dugo sam razmišljala o tome da krenem svirat harmoniku. Rekla sam tati da želim počet svirat i on je bil presretan te odlučil nać nekog da me uči. Ubrzo je mog tatu nazvala naša Ličanka Ljiljana Stepić koja je rodom iz Drežnice, a živi i radi kao profesorica muzičkog u Beogradu i svira dugmetaru. Rekla mu je da je našla ki će me učit svirat to je Vlada Todosijević poznati aranžer, skladatelj i član narodnog ansambla RTS-a u Beogradu. Ja sam bila presretna jer zahvaljujući mom profesoru ja sam vrlo brzo savladala neke pisme i mogu vam reć da sam ponosna jer imam njega za profesora. Vlado i Ljiljana su muzičari koji vrlo često sviraju u Lici pa smo se tako zbližili kroz muziku i postali prijatelji. Naši satovi sviranja su puni zabave jer Vlado je divan čovik i najbolji profesor.
Vidjeti žensko biće za harmonikom, nešto je posebno i ne baš uobičajeno, a i Valentina to potvrđuje.
Kad me vide da sviram harmoniku većinom su iznenađeni jer ima nas malo harmonikašica i na to svi gledaju pozitivno i podržavaju me. Čak su mi nudili da sviram po feštama, ali zato još ima vremena jer imam puno toga još za naučit. Muški harmonikaši spremni su mi pomoć i dat mi podršku jer mi koji sviramo znamo da nije ni malo lako, ali ako to voliš trud se isplati. Ja sebe ne mogu zamislit bez pisme jer nema dana da par sati ne provedem slušajući pisme. Podrška obitelji u tom mi je važno, a podršku imam od svi.
I za kraj, Valentina ostavlja poruku našim čitateljima:
Poručila bih svim našim mladim Ličanima i Ličankama da veruju u sebe, svoje snove i ostanu živit u našoj Lici jer mislim da ništa na svitu ne more zaminit ovaj mir, naše ljude i naše lipote. Pisma je nešto šta nas povezuje i stvara uspomene. Poručila bi svima koji imaju želju za sviranjem da ne odustaju od svoji snova i krenu jer sam sigurna da se neće pokajat ako rade ono šta žele i vole.

 

Foto: Privatna zbirka

likaclub icon Čitaj najbolje ličke vijesti. Skini aplikaciju Lika app.


Oznake
Back to top button
Close