Priče iz ličkog kraja: Starinski recepti – Da Bog da sriću i dobar tek!

Ako ćedu neki pomislit da vaj današnji starinski recepat ima veze s blagom mogu jim reć da ćedu malo i bit u pravu. Nećemo pisat o krava, kokoša, prasci, al ćemo se malo dotaknut ovac, točnije njihovog mesa, koji je temelj vog današnjeg jila.

Dok to jilo neki znadu pod imenom Kalja, mi ga vodeka kod nas zovemo ili Bravina ili Đumbus. Čak sam neki dan med dicom čula da ga oni zovedu Svaštara. E sad zač je to tako, ki nezna saznat će uskoro…

To je jedno starinsko jilo, koje se kuvalo uvik, ni bilo posebne zgode, al dočim je meso u njemu ni ga bilo baš svaki dan. Kažedu da su ga siromašnije familije kuvale jer nisu imale puno izbora osim noga ča imaj kod kuće odnosno u štali, a kako su prvo sve kuće imale ovce otud i ovčetina iliti bravina u juvi!

Vako ide taj recepat:
2-3 kile mesa, ovčetine, bravine ( ki jima more i više a ki neće more i manje)
2-3 kile našeg pravog krompira
1 veća glavica zelja
2-3 mrkve
2-3 žlice prašče masti
2-3 šake korabe izrezane na kockice
2-3 zrna luka
1-2 veće kapule
Sol i papar po želji
Peršin po želji

Kuvanje:
Najprvo normalno zdinstamo kapulu na masti. Mora lipo požutit. Na kapulu mećemo meso, posolimo i popaprimo. Onda se meće luk, morete ga narezat a morete nako celog metnut. Onda ide zelje, lipo narezano, al nemora jako sitno. Mrkva narezana na landice, koraba na kockice i malo peršina. Sad kad je to sve tako na rpi (otud i je naziv đumbus – gužva, puno svačeg na jednom mestu, ili to dječje svaštara) kuva se jedno uru i pol, more i više ovisi o mesu. Ako je meso sa kosti onda se kuva dok se kosti ne odvojidu os mesa. Pred kraj kuvanja metnemo još krompir narezan na kockice i kuvamo dok se on se skuva.
Kad je to sve skuvano i gotovo, izvadi se meso iznutra, nareže, posoli i posluži uz đumbus.
Još domaćeg kruva za močit i dobar tek!

I normalno, da se nebi mislilo da vo jilo niš ne liči, đumbus je najbolji za preladu, tako da sad ča smo bliže zimi morete umjesto 2-3 kile svinjetine u mesnici kupit malo ovčetine i kuvat za preladu ovu finu Kalju!

---

Tekst: Ana Biškupić