Muško-ženski odnosi: Dragi, idemo u shopping ?

On bi radije sada otrčao 300 krugova oko kuće, nego išao s nama u kupovinu. Ono prvo mu se barem čini korisno. Mislim, tko želi hodati po prodavaonicama, a na kraju apsolutno ništa ne kupiti (što se često događa), a njima nikada ništa ne treba.

Nama pak to nije jasno. Ajde da barem nove gaće kupi, ma jok, njegove su napravljene od nekog supermaterijala, pa te imaju dok se stvarno ne poderu. Što po našoj računici, nikako dočekati. Ali morate imati još nešto na umu, naime, jedno određeno razdoblje neka druga osoba mu je kupovala gaće i potkošulje, e a onda umjesto da ga vučete u trgovinu, kupite mu vi. On će biti zahvalan jer nije morao trošiti vrijeme, a vi ćete biti mirni jer ne morate krpati stare.

Mi žene, možemo do besvijesti visiti u shopping centrima. Svi su nam isti, jel, ali opet u sve te iste idemo. Ne treba nam ništa, ali nam sve treba. Možemo to tako rezimirati. I onda njega jadnog vučemo sa sobom, a znamo da pojma nema. Viče da, da dobro je, a to nam nikada nije od neke velike koristi.

Koja se meni situacija dogodila. Mrzim shopping, generalno i detaljno, ali sam imala njega koji je imao posebne procedure kada se kupovalo. Tri shopping centra za jedne tenisice, ne tri prodavaonice, nego centra! Možda mi je Bog dao muški mozak?! E, ni ta kombinacija ne valja. Ravnoteže nema, i onaj koji kaže da voli shopping, laže. Svi oni imaju taj macho faktor.

Ajde žene, koliko vam treba da poludite na njega što vam ne pruža podršku NI u tome, jer onda iz nekog razloga izvučemo paljbu da nam ne pruža podršku ni u čemu… sekunda, dvije? Nevjerojatne smo kada treba vikati na brzaka, ali to je drugi par rukava.

Ajde si vi cure razmislite da vas on odveze u automehaničarsku radionicu i onda vam sav ponosan počne pričati što se nalazi pod haubom. Slušale biste špansko selo, i onda bi mu to kasnije nabile na nos. Ili, da vas odvede u prodavaonicu alata, i onda o svakom priča priču. Naravno, rekle bi mu kako mu stalno treba neka alatka i da ih ima već na stotine. A mi kao nemamo stotinu majica i košulja, pa pobogu jadne nikada ništa za obući?

Kod sebe to ne mogu primijeniti, jer uvijek kupujem sama, no imamo frendica koje ne mogu dočekati shopping pa makar ne imale novaca, ali iz nekog razloga vole samo taj miris kada uđu u trgovački centar. Pa vam onda dođe kao da ju vodite u izlet, popijete si kavicu, spojite ugodno s korisnim, a njega ste pustile na miru. Pa i on ima pravo na slobodno poslijepodne bez vas.

Ili, napravite si plan (ali stvarno plan) što vam treba. Njega strpajte među tehniku, gadgete, alate, a vi odite na drugi kraj među krpice. Svatko na svojoj strani na miru, nađete si što trebate, i još kasnije popijete kavu potpuno neopterećeni. A ne, nakon ‘zajedničkog’ shoppinga pijete kavu, po mogućnosti na suprotnim stranama jer se tada ne podnosite, i bacate strelice jedno prema drugome.

Nije to ništa komplicirano, samo morate biti praktični. Kao što jednom rekoh, muškarci su jednostavni, čim ih zatrpate nepotrebnim informacijama, ode hard disk. Ma i nama se to događa, samo što to nećemo reći.

---

 

Tekst: Andrea Brkić