Kolumne
LIČKE PRIČE – Milan Jelić: “Za sve žene, matere, ćeri, patnice, koje niki ni poštival, ni do nji držal”
Danas vam donosimo jednu ličku priču posvećenu svim ženama ili kako kaže naš sugovornik “za sve majke, matere, ćere, ke su kuću držale na sebi, dicu teško odgajale, po vani teško rmbale, marvu ranile i sve nastanjevale, a niki ji ni poštival, ni do nji držal, ni svekar, ni sekrva, ni čovik.” On je Milan Jelić (među svojim ljudima poznatiji kao Mile Matajić).
Gospodin Mile rođen je 31. ožujka 1960. u Otočcu, osnovnu školu pohađao u Jezeranama i Stajnici, a potom gimnaziju u Zagrebu. Hrvatski branitelj, suprug, otac dvije kćeri, dobrovoljni darivatelj krvi (preko 100 puta), u radnom odnosu.
Inspiracija za priču koju je napisao, došla je iz sjećanja na neka davna vremena u podkapelskom kraju, kojega često obilazi, ali i iz ogromnog respekta prema ženskom rodu. Mnogi će se prepoznati u ovoj priči, jer je većina tako nekad i živjela, a možda i danas živi. Likovi priče su izmišljeni.
Moramo napomenuti da je priča pisana brinjskom čakavštinom te će samim time, svima ostalima, mnoge riječi zasigurno biti nepoznanica.
Šenčiva Jele
“O Veko, da si mi bar spekal ku friticu i kafe skuval, pa donesal na komad, ma sam se komaj kući dovukla ,pripeklo a ja i gladna i žedna. Treba maćukat po voj vrućini, a tvrdo je, ne gre motika u njega…
(Dolazi Zore iz kopanja i ziva na čovika)
Ajme, ma ti se i šparet zatrnul,koga si vraga delal,moral si zaspat, ča bi drugo od velike brige, jilo siguro nisi preskočil.
Ajme Zora, ča tako ružno zivaš, ma sam potakal al se zatrnul…
(Veko se brani)
Kuma Jele, a ča ti delaš u mom zavodu, vlja te vrag donesal,Bog ni…
(Kod Veke je kuma Jele)
Da prostiš,išla sam samo vodu pustit, niš drugo…
Nu je vidi,ma ti jimaš zaslon napako, da se nisi zavećala kej jedna iz brda, niki vrag tote smrdi, Veko ča ona dela tote kad mene ni?
Zora,sad mi te je dosta, a ča bi bilo, niki je vrag jil po vratu,pa sam gljedal da ni šenčiva, niš više
(Veko se brani)
A vlja ćeš joj ti šence tražit, pusta ti žlica ostala, ma jima ona svoga čovika, ajme kad ti Pepo čuje, bićeš sva ko glot crna, ča ćeš reć mizinici( ćeri), kad ti iz škole dojde,ma jima pravu mater, sram te i stid bilo, palandro jedna i fusto…
Kakovi šenci, a lej mi otoman, sav razbucan…
Ajme,kako mi u kući smrdi, ajme to se ne more sakrit, Jela,biž na šternju, zakalaj kantu vode, ulji u lonac i meći na šporet grijat, moram to malo pljanut, lej otomana kako smrdi, otvaraj poneštru da se lufta, ajme smrada narode i svitu, ajme još mi velidu oboje da ni niš bilo, koda sam ja munjena, o munjeni i slipi odili bogdala, a ča ste me vako osramotili, mene i svoju dicu, i ti fusta svoga vridnoga Pepu. O Pepa moj al smo vražje sriće oba.
A ti tate kako te mizinica zove, čaš joj reć, moreš joj se lipo pofalit, mrledina i niš koristi, vraga bi požderal,drugoga popil, a delat ne more, medušljivac…
Takov ti je i ćaća bil, uvik je bil bolestan za delat, za žderat i pit ga ni bolilo,i klatil se izmed žen po selu…
Vrag od vraga, dobro su rekli stari ljudi.
Rekla je dobro meni moja mame, ne odi za leventu, neće se taj popravit i krepaće ko leventa, a tiš ga na vratu nosit i za njega rmbat.
A ča sam jadna mogla znat s 15 godin, ma ni ni bilo puni 15, falilo je ništo…
A mislila sam, jimal je lipoga konjića, zgrijaću se, prva noć,ajde dobro je bilo…
Ćaća je samo rekal, ne odi tamo, oni su svi medušljivi, za nikakov posal nisu
A ti fusta, ča ćeš čoviku reć, da meni moga čovika otimlješ,i kume smo ali više nismo, ajme moj Pepa, kad vo čuješ,a kako teško u tunelu dela, ma ni ko moj remunda i klatež, nego zarađuje za svoje dite i vu palandru, ajme satrće je, nagal je, još kad malo popije…
Vu sramotu on neće moć nosit, napraviće kakovo zlo… (Zore je jako ljuta i žalosna)
Ajme kuma Zore nemoj tako, ma ne bi ja u tvojoj kući to išla na pravit, ajme ne delaj sramotu, dicu jimamo, selo će o nami klepat, ajme daj se smiri, popi vode malo, Veko daj ti ništo kaži, morda tebe posluša…
Ajme da moj Pepo vo čuje, meni ni neg u goru il u vodu, ajme znaš njega kad popije, vako je nagal…
( Jele oće Zoru umirit) E zašal vam vrag u trbu, jednom i drugom, vrag s vami, ma ni ni meni do sramote, vlja je nimam dost, a nis ni vidila ča je bilo, al niki vrag je bil, ča bi ja Pepi divanila, vidiće sam s kakovom prasicom leži, ta ga neće u starosti podvorit.
Iskidaćeš nam ovču štalu, ja ću lipo sidit i gljedat da ti va remunda ne bi došla blizu, po selu ćeš divanit da kidaš za plaću, da koga vraga ne bi sumnjali.. Ajo,majko moja ča si mi napravil, telo te tvoje srbilo bogdala
Ajme, sad me od ve jetike takova glad uvatila…
Veka, donesi mi slanine i kapule i kruva,kruv ti je u kuvarni, da malo pojim( Zore se ne da umirit, malo popušća, možda kad se naji)
Ajme Zora,ne trpaj toliko use, lej kako ti je lampuv ispal,opanke više ne vežeš, ne si prejice potrzala, more ti kaplja past
( Veko se boji Zori za zdravlje)
Ajme, ajme ča mi divani, on se za me boji, a kad me kaplja danas ni ubila ni neće, da ti za me dalaš, da me kaj put izminiš, da te je od noga mekoga sniga napravilo, ne bi takov bil, muči niš ne divani, ne mogu te gljedat…
A ti Jela, od jutra kidaš štalu, vrag ti nu stvar i tebe pekal na padeli, da vidiš ča je kaštiga, ja ću lipo sidit i gljedat, ti ćeš Veka u zavodu sidit, neš izlazit van, da se vrazi ne bi jopet snjušili…
Veka biž pred Zdenku, evo noći, goni jadna ovce i goveda pa da se jadna ne smete, vukovito je, a vičedu da niki gre po selu, taj ne misli dobro, ili ni dost pametan, žensko je dite treba pripazit…
Ti Jela biž kući, doće ti Danica iz škole, treba dite jist, vrag zna jimaš li kruva pečenoga,tako šenčiva i ne moreš kuvat ni peć
A drugi put te tvoje šence na jerugi ladi u mrzloj vodi, a ne kod moga munjenca, munjenac i vrtoglavac,da ča.
Zaće vrag u te,drugi ću put zeću macolu i kolena ti potuć, a morda i ča gore…
Biži pred Zdenku,ča čekaš?
( Fala Bogu, kad se Zore najila,fort se oladila, malo došla ksebi)
Ča je dalje bilo s Vekom, Zorom,Pepom i Jelom i dičicom
Jela je iskidala ovču štalu,jako se ušvicala i nako vruća se napila na šternji vode,odma u jutro ni mogla iz kreveta izać,do zavoda doć.
Gorila je ko oganj, nikako je na konji do Brinja dopeljedu, ni bilo doktora, ajde zvali su crven križ i š njom brže bolje za Gospić, tamo se dugo ličila, preko dva miseca, niki kaže da je jimala kalumpiranu sušicu, jopet niki drugi da je upala pluć, ki će ga znat, ma ni doktori sve neznadu…
Kod kuće je,dela malo bašćice, ona i Pepo se baš lipo slušadu. Na njeja curica Danica, je završila za medecinsku sestru.
Niki kaže vako niki nako,kakova je to vražja škola kad moraš guzice prat babam i dedom, niki kaže bilo bi bolje da koplje kod kuće kad jima kadi…
Veko je išal slive brat, pa nakov kakov je briznul iz slive, potrzal ruke i noge i dimnju isprobijal na mladice, isto se dugo ličil, sad je kod kuće, niš ne dela a ni nikad ni delal, pije svaki dan šaku tabletov
Ona njeova curica Zdenka, škola joj baš ni išla, pa je mater izvadila iz trećega razreda, kaže neće niki na moje dite zivat i strogirat ga, udaće se i dobro, kopat zna i lipo piva, i nima mi ki čuvat blago…
I ča jimaš od škole, eno male Danice, nikoga vraga završila, ne znam ni kako se zove pa sad pere guzice i nosi govna…
Za to glavu razbijat, mogla se lipo udat pa guzicu prat svojoj dičici A naša Zore, možda i najbolje od svi prošla
Žuč je napala,pa su je na konji otpeljali u bolnicu. Tamo je doktor rasporil, baš ko prase, to su joj izvadili, sad je dobro, ne smi sve jist mora se čuvat, kaže najžalije mi ča ne smim slaninu i ocvirke. Puno je oslabila, pa se lako obuva, i puno dela, mora kad naj njeji remunda sad i ne more a prvo ni til…
I za kraj nam je ostala, u crikvi je bila zapisana Mara, al tako je ni niki zval.
Zvali su je kako ki Mrca,Lazga…Mriža
Kad je vidila kako Jele kida štalu, išla je po selu i divanila, vraga ona kida za novce, tote meni ništo smrdi, ali ne znam ča, možda jim je dužna pa nima otkud vratit, a Zora je pritisnula, vrag je u Zori veći neg ona,ili je ča drugo,e a čabi to drugo bilo, niki će od nji propivat, a baš bi volila da mi ki reče…
Valja će mi neko reć, tote se ništo kuva a neka, neka
Uvik je nikoga raskapala i mećala na divan, niki ni šnjom til posla jimat, al ona bi sama došla u kuću, nisi je trebal zvat, znala je i gatat na sos od kafe, niki je rekal da je viška, more bit da i je, ča bi drugo bila, bilo je žen ke su je zvale, da jim kaže sriću, dal jim čovik slazi kod ke u selu, zač joj krepujedu janjci i živad, onda je bilo zivanje, pelde i grija po selu, a niki bi odnesal velik fuk na čelu i ćiverici, a bila je lipa ,vrag je uzel,i uzel je je jedan iz Senja smokve vozil po selu,sela u njegovu kripu i išla s njim doli… Kašnje je nisu vidili, nikaj čovik je rekal da je vidil da ribe prodaje na placi, vrag znal da li ne li…”
Foto: Privatna arhiva
Čitaj najbolje ličke vijesti. Skini aplikaciju Lika app.
Hrvatski
English