LIČKE PRIČE Dragica Pavlić: “Prelo je našim starima bio jedini izlazak”

Branka Pavlović

Stari običaji izumiru, ali da se ne zaboravljaju potvrđuje onaj mali broj ljudi koji o njima govori, prenosi ih na mlađe generacije, zapisuje. Jedna od njih je i gospođa Dragica Pavlić. Nesebično je prije par godina podijelila s nama ono što je godinama pripremala ne bi li bilo što vjernije prikazano. Stari običaj o kojem je govorila i ne samo govorila nego i prikazala u obliku igrokaza, čijanje je perja. U nadi da će se isti čitati i odigrati u sklopu neke kulturne manifestacije, darovala ga je nama i vama. dragi naši čitatelji, na raspolaganje. Danas isti ponavljamo da ne ode u zaborav. Gospođa Dragica priprema još mnogo toga što će vrlo rado podijeliti s nama, ali trenutno zbog životnih okolnosti to nije u mogućnosti.


Dragica je rođena 1968. godine u Modruški Salopeki (općina Josipdol). Kao dijete voljela je slušati priče starijih ljudi, a upravo one razvijale su joj maštu. Radi i na svojoj knjizi koja će sadržavati 80-ak kratkih pripovijetki prema istinitim događajima iz osobnog djetinjstva, a u pripremi je i još jedna knjiga također prema istinitom događaju, no otom – potom.

Ideja da se napravi i sačuva ovaj stari običaj čijanja perja rođena je davne ’97, radila sam 7 mjeseci na tom igrokazu, sakupljajući priče i slaganje scenskog prikaza. Sačuvati taj stari modruško/lički dijalekt bio je prioritet, kao i sačuvati od zaborava prelo i jedini izlazak naših baka i djedova. Život je bio težak, ali imao je veću čar nego danas. Velika mi je želja da se nađe KUD ili Udruga koja bi igrokaz izrealizirala, bilo je ponuda, ali nedostaje ljudi, jer 26 glumaca rijetko koji KUD ovdje ima. No, važno da je zapisano, jer kako vrijeme odmiče tako se sve više ljudi zanimaju za taj običaj koji je izumro, a stvarno nas veže za jedan period života naših starih. Prikazala sam ga sa dozom humora da bi čitatelj i danas sutra gledatelj bio pod dojmom čim duže te da bi se isti sačuvao od zaborava.

Dok s radošću iščekujemo njezine nove zapise, prisjetimo se igrokaza, čijanja perja u Modrušama.

IGROKAZ – ČIJANJE PERJA U MODRUŠA

Potrebno je 26 glumaca, a scena je zamišljena baš onako kako je nekada bilo u Modruškoj kući. Stolovi sa kojih domaćica i njezine kćeri sklanjaju šlingane (ručni rad) stolnjake, okolo su klupe, priprema se sve za čijanje perja, na podu su domaći tkani tepisi, na zidovima su isto domaće šlingane krpe. Na zidu, iznad peći, visi kukuruz ispleten u vezanice. Visi i jedno sito.

Stari ćaće sjedi po strani, naslonjen na svoj štap, puši lulu. Na sebi ima kožun, na nogama mu domaće pletene čarape i opanci.

Stara majka sjedi ispred “koze” (limeni štednjak sa pećnicom), lagano se peče domaći kruh. Peć loži oklescima i sitnim drvima, u rukama joj šerajzlin. Obučena je sva u crno, a rubac joj na glavi nije zavezan nego raspušten, tako da često krajeve rubca zabacuje unatrag.

Na čijanju glavnu riječ vodi domaćica. Sa svojim kćerima dočekuje druge seoske cure, njihove mame i dečke koji dolaze sa tamburicama i citrama. Svi su lijepo obučeni. Čija se perje uz priču, šalu i pjesmu. Na kraju čijanja se pleše i poznati ples “PAUN”. To kolo je koje cure i dečki rado čekaju i još rađe igraju. Pije se domaća rakija i jedu domaći kolači, makovnjača, orehnjača, bazlamača, a uz domaći svježe ispečeni kruh jede se slanina, čvarci, kobasice i luk.

Prelo se u Gašparovićima, u Modruša.

Uloge:

– Domaćca – Dragica
– Domaće cure – Milka, Kate, Zore
– Stari ćaće – Joso
– Stara majka – Julika
– Kuma-Bare
– Seoske cure – Marica, Ane, Roža, Ivka, Franca
– Seoske žene – Mande, Mare, Malčika, Anka, Jele
– Dečki iz Javorovice – Mile, Ive, Dragan
– Dečki iz Salopeki- Franje, Mate, Marko
– Dečki iz Sabljaki – Nikola, Ante, Pave

***

Subota večer, domaćca Dragica i njezine tri ćeri meću stole i klupe. Nosu perje i divanu:

– Dragica: Ča vi velte ćeri moje kulko će ji dojt?
– Milka: Ne znam mamo! Zvala sam Marcu i Anu.
– Kate: Aja Francu i Ivku.
– Zore: Men je Roža rekla u nedlju pred crikvum da će seguro dojt.
– Dragica: Valda ji mame nećedu same pustit. Nesiguroje pojt sam povoj vuskoj prtini.
– Kćeri: (sve ujedan glas) A valda neće! Bog zna, ma nećedu!

Na vrati se čuje kucanje. Dolazu cure i žene. Domaćca ji dočekuje i posida.

– Dragica: Dobarveče lipe moje, dobarveče, samo ajte.
– Sve: (uglas) Veče, veče! Oćemo li? Uh, tuj je lipo toplo, vani je dost mrzlo.
-Dragica: Sedte, sedte! Sad ćete se zgrijat. (nosi perje i razbacuje ga po stolu i piva) “Ajmo cure da čijamo perje, da vidimo čije je veselje”
– Stara majka: A, ćedu dečki Bogzna dojt? Biće vam ružno brež nji.
– Ćaće: A ča će to teb, pa nimaš ti više šesnajst godin.
– Svi: Ha, ha, ha …

Stara majka: Pametniji popušća (odmahne rukom)

***

Počelo se čijat. Domaćca opet nekom otvara vrata.

– Dragica: Ooo, evo i moje kume Bare! A, ča si sama? Trebala si nam sinove poslat, vidiš kulko tuj lipi cur ima.
– Bare: Joj moja kuma, ki to more prikći ustavt, Vlade i Joso su ošli prama Sabljaki, a Stipe ko Stipe, još izdana, ko svake sobote, preko Gojače u Zagorje, svojoj Ljubci.
– Dragica: Čula sam, kumo moja, da je Ljubca iz fine vamilije. Mater joj učteljica, a ćaća trgovac. Oni su, velu, iz Šlavonije došli u Zagorje.
– Bare: Neznam niš! Čini mi se, kad moj Stipe neb imal ni mamu ni kravu, da bi Ljubca već iskada bila u Modruša.
– Dragica: A nemoj tako kuma. Biće sve dobro, vidćeš.
– Mare: Ee Bare – Bare, zarečeneg se kruva najviše u životu poji. Ja sam ki mlada cura uvik pivala – “Mila majko neimala duše,ako dadeš mene u Modruše”. Al dojde moj Pave, mlad, lip ki slika, ma zaboravi Mare i majku i dušu.
– Svi: Ha, ha, ha …
– Anka: Ajte cure malo popivajte. Na dobru pismu morda i dečki dojdu.
– Jele: Ajmo im pokazat ča mi znamo.
– Malčika: One seguro neznaju ki mi.
– Mande: Neka Dragca prva počme. Pri meni sam ja počmala.
– Dragica: Ja ću, ni problem. Al oću i da mlade cure nešto odpivaju. Nećedu dečki na našu pismu dojt.
– Jele: Ča ste se stisle? Ajte bar malo popivajte.
– Mare: One samo nešto šapću! Eee cure, cure – dečki šapat nečuju!
– Malčika: Malo su ki nerozne.
– Mande: Ajmo mi žene unda same.
– Dragica: Lipo me pratite .. (piva se pisma “Vrani se konji sedlaju”)

***

Domaćca počima, žene ju pratu, a cure se i dalje srameći, smiju i nešto šapću. Pred kraj pisme čuje se muško pivanje iz daljega.

– Dragica: Cure, evo dečki!
– Ane: Čuju se čuju, evo ji!
– Dragica: Idu dečki, idu tamburice, redte lasi, stežte tkance.

***

Nastupla je lagana neroza i cure se riktaju.

– Ivka: Joj Roža – jesam lipa?
– Roža: Ma jesi, lipa si. Nego ajd France, ča si se ti tako ukočla. Vidt ćeš daće i tvoj Ante dojt.
– France: Bože te čuj, al sumnjam. Kad me zadnji put pratil kući til me kušnit, al ja nis dala.
– Stara majka: Ča!! Kušnit! ! Eee mala moja, kušac je zna se čiji prosac. Dobro si to napravla dite. Nego čuj ti staru babu ča ču ti reć – muškim ni za popušćat, ja sam starem rodila šestero dice, al mi ni noge dalje od kolena vidl!.
– Ćaće: Joj baba, jopet brndaš benastoće, joj men joj.
– Marica: Po vašem, stara majko, ispada da se nikad u životu niste ni kuševali!
– Stara majka: Nam je naša mama uvik divanila -dica, čuvajte se, od kuševanja trbuv raste.
– Ćaće: Udri grome i babe potuci, samo benastoće jopet izvodi.
– Cure: Ha, ha, ha …

***

Začulo se kucanje na vrati i onda pisma “Curo mala otvori nam vrata, il otvori ili odgovori”.

Domaćca otvara vrata, ulazu dečki, a domaće cure im pomažu skinut kapute i ometaju im metlom čizme od sniga.

– Dragica: Dobarveče dečki! Uđite samo, ajte!
– Dečki: (u glas) Dobarveče! Dobarveče! Dal nas primate?
– Dragica: Ajte samo! Ajte, biće nam lipše skupa!

Cure sad počinju pivat:
“Čijam perje, čijam perje mislim da je trava,
blago onem ki na njemu spava …”

Onda pivaju žene:
“Pivaj grlo, pivaj grlo nedaj srcu jada,
imati ćeš jadikovat kada”

Zatim i dečki:
“Sve su ovo, sve su ovo iz Modruša cure,
ne boje se ni vetra ni bure.”

– Dragica: E tako, lipo! Sad sidajte, već kako ki i kadi želi. Vi to najbolje znate.

(dečki posidaše već kako koji, izmed cur)

– Ćaće: To su troji dečki, sa tri tamburice. Odkud ste vi, a?
– Mile: Ja, Ive i Dragan došli iz Javorovce.
– Franje: Iz Salopeki smo došli Marko, Mate i ja. Taman se gor na cesti isti čas našli sa dečki iz Javorovce.
– Mile: Sa ceste smo čuli da se ovde najlipše piva i tako pošli vamo.
– Nikola: Nas smo trojca iz Sabljaki, ja, Ante i Pave, bili smo predkućom i sačkali druge dečke da dojdu, tako da nejdemo sami ukću.
– Ante: Sad ispada da se sramimo, nemoj tako Nikola.
– Pave: A nismo ni bili baš presiguri.
– Zore: Dobro, dobro. Sad ste tuj.
– Roža: Pomozte nam iščijat pa idemo igrat kolo.
– Ive: A kud vam se tulko žuri, samo smo došli.
– Dragan: Mi ćemo polako čijat, samo da dulje budemo u prelu.
– Milka: Nebojte se vi niš, ima perja još za puno puti.
– Bare: Bolje da utrne selo nego običaji.
– France: Dal Bog da se čija, smo ja nesmim dugo ostat. Rekla mamo da se moram žurt.
– Ante: Ma ne boj se France! Ja ću te ispravt kući, neće se mamo ljutit.
– France: E moj Ante, unda će se i potekar ljutit.
– Marko: A snajt ćete se valda nekako.
– Mate: Ja znam kako bi se ja snašal.
– Ante: Ajd reci kako bi ti, da i mi svi znamo.
– Mate: Pusti me da ispravim tvoju Francu kući, pa ćeš onda znat.
– Svi: Ha, ha, ha …
– Stara majka: Ki prvi njegova divojka.
– Ćaće: Le, moja se baba jopet utiplje mladim u divan.
– Marko: Puste ju, nek divani. To je mudro rekla.
– Ćaće: Ona mudra? Ona, ona… ona …
– Pave: Ona i vas ćaće sad bez riči ostavi.
– Ćaće: Ma … (odmahuje rukom)
– Franje: Ajmo sad jednu lipo zapivat.

***

Zapivaše pismu: “Pokraj sela mala vije se vit jablan …” Kad pisma završi ćaće se sprema spat.

– Ćaće: Ajmo baba lipo mi na počinak, valja pojt leć. Ujtro treba med blago pojt. Neće Šarava pitat jel se čijalo il ni, svaki svoje išće.
Stara majka : (obraća se domaćci) Evo snaja, proja i bazlamača su pečene.
– Dragica: Dobro majko, samo ajte leć. Laku noć!

Ćaće i Stara majka odlazu na počinak ..

– Svi: Laku noć! laku noć! …
– Nikola: Jel to perje pri kraju?
– Ive: Ulov se posla pa će bit.
– Dragan: Bi on, al mora puno gledat okolo.
– Nikola: Pa ja sam zato došal ovamo, gledat u to ča gledam.
– Ive: Gleda i tebe njezina mama.
– Dragan: Da, da! Malko ispod oka.
– Nikola: Neka, neka! Još malo, gledat će ona mene milo ki svoje dite.
– Svi: Ha, ha, ha …

Dečki počinju pivat:

“Imam dragu, imam dragu iz Modruša grada, ja ju volim ko nikog do sada … ”
“U Modruša, u Modruša lipe su divojke, sa svi strana osvajaju momke … ”

***

Sa čijanjem je gotovo, domaćca donosi prazne vanjkuše.
Svi joj pomažu metat perje u nji.
Domaće cure meću stolac na sred kuće i nosu lavor sa vodom. Peru se ruke i brišu domaćim ručnikom.
Domaćca iznosi čiste šlingane stolnjake, a ćeri nosu slaninu, čvarke, kobasce, luk, rakiju, domaće kolače, orije, lišnjake…
Domaćca vadi iz peću kruv i bazlamaču.

Napivavaju usput malo dečki, malo cure:
Dečki:”Oj Modrušu, oj Modrušu oko tebe voda, u tebi su, u tebi su cure ki jagoda”.
Cure: “Oj Modrušu, oj Modrušu al si na vidiku, u tebi sam, u tebi sam upoznala diku.
Dečki: “Oj gradino, oj gradino visoka i pusta, oko tebe, oko tebe raste šuma gusta.

Kad su malo pojle i popile žene idu kući.
– Mare: Ajmo i mi sad lagano.
– Anka: Idemo, da.
– Jele: Laku noć! Bilo je durt lipo!
– Mande: Cure, nemojte dugo ostat!
– Malčika: Ajd Mande, neka ji još malo.
– Dragica: Laku noć žene mile i fala vam dok nevrnem.
– Svi: Laku noć! Laku noć!
– Pave: Laku noć i nebojte se! One su u seguri ruka.
– Mate: Joj muči Pave, još ćedu se povrnit nazad.
– Mile: A ni valja dotle došlo.
– Mate: Neznaš ti Mile, kako majke svoje ćeri čuvaju.
– Mile: Znaju se one i same čuvat! Jel tako cure? Cure se samo smiju.
– Bare: Kumo draga, ode ti i ja sad svojoj kući. Već mi je šparet seguro utrnul.
– Dragica: Dobro kumo. Laku noć i fala ti ča si došla. Ne sekiraj se niš, dojt će Ljuba u Modruše, pitanje je dana.
– Bare: Da, da, dojt će snajka, kada krave proda majka. Ajte zbogom!
– Svi: Ha, ha … Laku noć!
– Ivka: Ajmo sad malo “pauna!”
– Roža: Jesi segura da ćemo smit?
– Dragica: Ma zač nebi smile? Pa kad ćete ako ne sad dok ste mlade.
– Ane: Bilo bi ružno da ga ne zaigramo.
– Marica: To nikako neb valjalo.
– Dečki: Ajmo unda ča se čeka?
– Cure: Ki će bit paun.

***

Malo kraju pomaknu stole i klupe, te se svi uvate u kolo.
Jedan dečko po sredini kola sa vanjkušom u ruka i bira curu koju će kušnit dok svi oko njega igraju i pivaju:

“Paun pase trava raste i tri ptice paunice.
Padaj, padaj paune pred koga ti drago,
samo nemoj predame jer te nemam rado.
Biraj, prebiraj, sad ti je na prebor,
ako nećeš nikoga miči mi se iz kola”

Dečko baci vanjkuš pred curu koju je odabral, kleknu na njega i ljube se u lice. Ostali zastanu i rukom prema njima pokazuju uz pivanje:
“Vidte ljudi, vidte ljudi gdje se dvoje ljubi,
preko plota, preko plota, nije ji sramota,
preko štiga, preko štiga da ji nije briga”

Dečko ide u kolo, a cura ostaje u sredini i bira dalje noveg dečka i tako do kasno u noć dok se svi sa svima ne izljube.

Završi tako da se domaćca malo izdvoji od svih i uz mahanje rukom u publiku reče: Mili Bože, daji mame vidu.

K R A J

***

Evo, tako je izgledalo modruško prelo. Bilo je lijepo, iako je život bio težak, a ljudi usprkos bijedi i siromaštvu bili su bogati duhom, pjesmom, plesom i prelom.

Dragici veliko hvala što je ovaj igrokaz podijelila s nama te nam detaljnim prikazom običaja čijanja perja priuštila povratak mislima u doba naših starih. Svi vi koji ste članovi udruga ili KUD-ova koji čuvaju stare običaje, ponudite im i ovaj igrokaz. Ne košta ništa! Vrijednost koju će imati samo svojim izvođenjem jednostavno je neprocjenjiva.

<script>

<script>

Komentari


X
facebook
Kliknite "Like" ako želite pratiti LikaClub.eu na Facebook-u