Priče iz ličkog kraja: Liko moja dok ti ime traje, čuvat ćemo tvoje običaje

LIKACLUB

E Liko moja, svi o tebi pivamo, svi mi koji tvoju krv u sebi nosimo s tobom se ponosimo, svi mi ki smo u dalek svit išli, rado ti se vraćamo i u srcu te uvik nosimo…

Eh, ovaj vikend bil je poseban za malo selo podno Kapele, za moje selo Stajnicu. Ako neko od vas ne zna kadi se ono nalazi, sad ću vam ukratko reć. Prejdete Kapelu, pa krenete nizbrdo, prvo selo na koje ćete naletit je Razvala, selo moje majke, a onda na samom ulasku u Jezerana prije samog mosta tabla sa smjerokazom u livo: Stajnica.

O prirodnim lipotama neću ni divanit jer je njima ispunjena cela naša Lika. Stajnicu tako krase izvori vode koji su od velike blagodati njezinim mještanima. Ono po čemu se odavnine zna za Stajnicu, to je Mandalena. Proslava svete Marije Magdalene, povodom koje se već tradicionalno održava malonogometni turnir.

Blagdan je na Brdu

kapelica mala zvoni…

procesije žen dice i

muški preko polja gredu…

zvon zvoni…

Mandalena je prošćenje

Moreš svačeg kupit i

struk i smokav…

iz Primorja trgovci su došli

Odojci i janjci se pečedu

vino i šerbet toči

Procesije žen dice i

muški k Brdu se penjedu…

Kod strica smo “…ča je dobro janjca ispekal!

a i škripavac je fin…”

Svetak je MANDALENINO

(Zdenka Sablić-Movrić, „K izvoru“, Zagreb, 1991.)

Tako je bilo i ove godine. I upravo ovaj vikend održan je turnir, a maša će pretpostavljam bit baš na sam dan blagdana u kapelici na Brdu.

Prije, koliko se ja sićam Mandalen u svom djetinjstvu, uvik je bil i turnir i maša na isti dan i to u nedilju. Još dok je pop Mile, laka mu zemlja, ovde bil sve se to bolje usklađevalo, a onda kašnje te suradnje između crkve i turnira, odnono između duhovne i svetovne proslave Mandalene malo po malo i potpuno se odilile. Ah, ki će znat zač je to tako.

Sićam se da je nekad na taj dan proslave maša bila i ujutro i popodne, a evo u zadnji par, ma i više od par godin, samo je jedan put i to mimo turnira, osim kad baš pade na nedilju onda se možda i potrefi da je u isti dan.

Eh, eto prisićam se svega toga kako je nekad bilo, a opet kad evo i sad u subotu dojde doli u polje, ma milina ti je vidit taj sav narod na rpi. Preko godine svud i svakud rasuti, ali za Mandalenu, uvik se najde malo vremena doletit med svoj narod. To je još ono ča tu Mandalenu čini posebnom, ča se tad imamo priliku sastat sa svojim starim društvom i zato organizaciju takovog događaja treba poticat da se nikad ne ugasi. Ni lako nom Muri, kaj već toliki niz godin nastoji nekog vraga napravit, ni mu lako jer se uvik najde neko ki ga u tome koči i zbog koga bi sve poslal k vragu, ali u nekoliko navrata prilikom razgovora znal mi je sa suzom u oku reć „Sve to ja delam za svoju Stajnicu!“.

E dica moja, svi smo mi vakovi i nakovi, ali jedno je sigurno: svi smo slabi kad je u pitanju naš kraj, grad ili selo i njegovi običaji.

I to je…

Oaza

zelenila

maka i

ivančica

lelujavo

zlato

na njivama…

***

Napukle

litice

kamen puca

žari ljeto

sikće

zmija

klonula

težačka

ruka!

***

I to je

moja

Stajnica!

(Zdenka Sablić, „K izvoru“, Zagreb, 1991.)

VIše slika:

Mandalena 2015. – dodjela priznanja i pehara


Komentari

X
facebook
Kliknite "Like" ako želite pratiti LikaClub.eu na Facebook-u