Priče iz ličkog kraja: Babine zgode – Ko Bog da!

Ovi miseci je dosta zborov u našem kraju. Prošli tjedan sveti Ante u Letincu, sad će skoro Jivanja u Lipica pa Petrova, Karmela i  Mandalena u Stajnici… Da ni ti svetac i da nisu baš po njimi te naše kapelice dobile imena bome ne bi bilo ni zborov. Za sve trebamo zafalit samo dragom Bogu.

O dica, je ma sad kad to spominjem moram vam nešto izdivanit, evo bar ovo ča mi je prvo palo na pamet…

Kakova druga vera?

Sidim ja u kući, kad evo ti neki vrag dojde mi pod prozor. Nekakovi dvoje s nekakovi knjiga se tamo uzmavali. Ajde nemogu reć  bar su me lipo pozdravili, a onda počeli nešto nabrajat i ispitivat me u ča ja verujem, a ja njimi rekla:
„Od kad znam za se meni su utuvili da sam vere rimokatoličanske, jeste me dobro čuli, RIMOKATOLIČANSKE i tako će bit dok ja znam za se!“.
Vidim ja da oni ne popušćadu pa navrli na me, a meni to već išlo za živce. Ni ne znam ča su sve izmrljali, nego sam manula s ovom šljukom i rekla im:
„Znate ča, ote kamo god znate od mene! Ma ja nemam vremena pomolit se kako treba svom Bogu, a ne da ću tom vašem!“

Dica, nemojte da vas ki okriće od onoga ča su vam zasadili od kad ste se rodili! Ke vere jeste da jeste, ali se nje držte, jeste me čuli! Nikakovi s knjiga i mile lale oko vas neka vas ne smunjenidu!

Ča je pop rekal na maši?

Pojdem ja dica moja svaku nedilju k maši. Ujutro najprije južinu naredim tako da kad dojdem sve samo razložim po stolu.
Obučem ja lipo nu svoju svetačnu robu i pojdem. Vidim tamo one svoje kolegice, malo podivanimo, da čujem kako je kojoj nikal krumpir i sve po bašći, vidim i jel ki od vikendašev došal i tako lipo se malo razonodim i jopet kući.

Na pragu najprije kažem “Bog daj sveti del maše ki ni bil u crkvi”, a onda jesu li mi odgovorili “Bože čuj!”,  već me dica pitadu ča je pop rekal na maši? Ajme dica moja je kako bi ja čula ča on tamo mrlja sebi u bradu kad su mi uši zaglunule da ne čujem vrag jedne zere. Ja se lipo u sebi pomolim i preporučim dragome Bogu, a sad ča je točno pop rekal ke da je bitno.
Dica moja, ne zaboravte ča god da delate i kamo god da grete uvik recite „Ko Bog da!“, jer ako On ne da, e onda nećete doć do svog cilja.

---

Foto: naslovna – Ana Biškupić;
kapelica sv. Marije Magdalene u Stajnici – Perica Marinić