MILE RBINA: “Posla se kakovog uvati, a ne klatari se dan i noć po Brinju!”

LIKACLUB

I dok sam tako ležal u krevetu i prebijal bruse sam sa sobom, čul sam neku galamu iz kuinje. Ako me uvo ne vara, a ne vara me, to je stari opet imal svoj dan. Pogljedal sam na sat preko na Šnjajderovoj liniji ča ju je stari dopeljal iz Njemačke, i vidil sam da je bliže jedanajst ur, a i datum je bil taj ki govori da je starome sela penzija na račun. Sad mi je bilo odma jasnije zač galama.

To stari traži izliku da se posvađa sa starom i da izajde van i spiči pol penzije u birtiji. To znači da i ja moram brzo delat, jerbo će stara onda mene zaustavit da ja moram nešto delat u polju il po dvorišću. Na brzinu sam se obukal i otišal u kuinju. Stari je imal rastegnute novine ispred sebe, namršten, taman je tražil ča će slideće kljet. Stara, jadna kej i uvik, spremala je južinu i trudila se koliko god more da odgodi ono ča će ionako doć.

-Jutro. – Rečem. -Jutro, jutro! – Otpovrnu stari. – Evo taman ča pop ni odzvonil podne, a njemu jutro! Posla se kakovog uvati, a ne klatari se dan i noć po Brinju! Lipu si leventinu odgojila!

-Stari, ča si živčan ovako rano? -Nis se ni ja dal. -Ča ne bi bil živčan?! Zato nam i je vako u državi kad svi spidu do podne! -Ma daj više muči, ostavi se tih novin! -Stara je nastupila kej mirotvorac između nas dvojice. -Mile, oćeš da ti skuvam kafe? -Neću mama. Izaću malo u varoš pa ću tamo popit. To je starog ubolo pa je moral intervenirat. – Ma nemoj! Došal si u dvi, digal se u jedanajst i odma bi van. E, ne more! Ostaćeš kući, treba materi pomoć u vrtlu! -Pa nis ja rekal da neću. Idem samo van popit kafu i za uru vrimena sam nazad. -Je, je. Samo ti obećaji kej i vi političari. Sve obećajedu a niš ne napravidu! Nima toga u Njemačkoj, tamo se kad se kaže, onda i napravije! Jel ti znaš da sam ja kad sam dolazil kući na odmor za blagdane, dolazil Lufta hansom kej gospodin?! Nis se vozil kombijem i jel ranu za kucke da bi uštedil koju marku! -Znam stari, čuvamo sve tvoje avionske karte. I ne kaže se “Lufta hans” nego “Lufthansa”. -Nemoj ti mene učit, balavac jedan de balavac jedan! A i vi političari vode su sve pokvarili! Svi oni lažedu i dajedu svakakova obećanja! Došal je jopet red na moju repliku. -A je, ali to ti je normalno i mi smo to navikli. To ti je kej, recimo… kad je turnir za Magdalenu u Stajnici pa organizator već dvajs godin najavljuje veliko iznenađenje na plakatim, a od tog velikog iznenađenja nikad niš.

Tu sam ja napravil grešku jer stari ima dosta prijatelja iz Stajnice i Jezeran koji su šnjim delali u Njemačkoj, pa se uvik redovito iznapijadu na turniru u Stajnici, tako da ih traktorom kej bale sena skupljadu po polju. -Ča ti znaš!? To je sve zbog vakovih kej ti i oni političarov! I sad mi je tog dosta, ne morem ja to više slušat u svojoj kući, grem van! Ne znam kad ću se vratit, naljutili ste me i ti i mater! I stari se brže bolje pokupi van. Stara ni dospila niš ni reć kako je brzo izletil. Sad sam vidil da ću morat ostat pa sam rekal staroj da se vraćam za pol ure il malo više, čim popijem kafu. Stara je samo odmanula rukom i rekla da dojdem na južinu. Bila je sretna ča ne mora više slušat galamu i ča će na miru završit jilo. A ja sam izletil van, al starog više ni bilo na vidiku. Sigurno je već stajal u redu u banci. Kako sam već rekal, u Brinju nemaš kamo neg u birtiju. I od sve pametne priče koju moreš čut tamo, najviše se priča o tome ki se i koliko napil i kako treba pametno pit. Onda se još voli filozofirat o tome, kakova toplina pive mora bit kad se donosi na stol, koliko orošena, jel mora bit ledena ili, kako „znalci“ kažedu – na “sobnoj temperaturi”. Iako niki baš ne zna reć kolika bi ta sobna temperatura trebala bit. Zatim je jedna od rasprava postotak mineralne i vina u gemištu. Ima raznih varijanti a „znalci“ obično govoridu da ide 73 posto vina i 27 posto vode (mineralne). Toplina gemištov također ima bitnu ulogu. Najbolji su mi oni koji pijedu pol-pol, kej da su fini i nećedu se napit, a onda poločedu tri kante takovih gemišta pa se zaseru da je milina. Onda, tu su i ni ča pijedu 2 u 3. Tako obično zbunidu konobarice, koje neznaju dešifritrat, a to je gemišt od dva deci pretočen u čašu u tri deci i dodano malo vode. A oni maći gemišti ča ih purgeri zovedu škropec, to se doli ne pije i u načelu se smatra pederskim pićem.Sa pivom je drukča stvar.

Pivu svi volidu jer je u boci i more se opipat. Najvolidu kad je ladna i orošena, pa onda polako rukom prelazidu preko nje. Onda gljedadu u nju kej u vriću novac, pa je lagano primidu u jednu ruku, drugom nakrenedu čašu i onda je lagano, nježno natočidu da se zavrti u čaši. Oni malo grublji u duši, oni volidu pivu samo istrest da se pjeni čim više, pa zaronidu nos unutra i posli se oblizujedu, kej da su pojili najslađe jilo. Neki jedno vrime nisu tili pit iz zelene flaše, jer da sunce lakše prolazi kroz zeleno neg kroz smeđe staklo pa piva ima lošiji okus. Odonda naše pivovare više ne stavljadu pivo u zelene flaše. To je bil ključni uticaj koji je došal baš iz Brinja. Tako sam i ja došal u birtiju u sred jedne takove rasprave. I nisam mogal naručit kafu jer sam taman došal u nečiju rundu pa se ispred mene odma pojavila boca ožujske. Da sad ne duljim, nakon treće velike boce i ja sam postal zagovornik jedne strane. I diskusija se zalaufala. Nakon sedme sam vidil da je vrime južini i da će mater bit bisna, a i žalosna. I meni je nekako došlo kej žal, pa sam pozdravil društvo. Nisu me tili pustit dok nisam platil i popil putnu, jer idem kej domaći izdajnik. Starog nis nigdi vidil, a i u njegove birtije ja i ne zalazijem često. Kad sam došal kući, južina je čekala.

Pojil sam nabrzinu jer trebam pomoć staroj u vrtlu. Al je ona rekla da će malo počinut jer je velika vrućina pa da ćemo kašnje u vrt. A mene je nekako uvatila volja za delat, til sam nešto korisnog napravit pa sam se dositil- idem popravit letvu na vratnica. To je na letva koju stari non stop pokida kad pijan dolazi kući. Sad sam odlučil da se ta letva više neće kidat, zel sam bušilicu i šeraf i maticu. Rastegal sam kabel od kuinje do lese, prikopčal bušilicu i provrtal prvu rupu. Nekako je lako prošlo i kroz drvo i kroz železo pa mi je bilo sumnjivo. Brzo sam vidil da sam napravili rupu ispod železnog okvira. Ne budi len, sad sam se skoncentriral i provrtal rupu na pravo mesto. Onda sam uvalil šeraf i dvi matice, fino to stegnul, zatim pokupil ono malo špene i piljevine ča je ostalo. A onda sam otišal spat jer me ovo rada izmorilo, a prije neg ča sam zaspal, sitil sam se kako stari više neće čupat letvu na lesi. I baš mi je bilo lipo zaspat. Stara me pustila da spim i ni me tila budit za vrtal. Sama je otišla, sve prekopala, počupala, poplivila, zalila. Ja sam spal kej mrcina pijana. Bilo je već negdi oko pol noći kad se stari vraćal iz varoši. Natočen do ibera, pival je putem kej na svadbi. Povremeno bi stal da odredi pravac prema kući, pa opet zapival.

Kad je došal do vratnic, po običaju se spotrknul i zamanul rukom da se dovati svoje letve. I dovatil ju je. Samo kako je on čvrsto primil, letva se još čvršće držala, a kako je njega pijanog zamantalo, ni se ni on til dat baš tako lako pa su onda morale popustit cele vratnice. I popušćale su, a stari je poletil za njimi. Po običaju u mamino cviće, samo ovog puta i sa celim vratnicami. A kako je šnjimi zamanul u padu, pokosil je cvića kej kakva kosilica. Zaroval je nosom u zemlju pravo kej krt i ostal tako ležat. Stara je u sobi gljedala televizor i čula da je nešto puklo i da je kucak zalajal. Kad je izašla van vidila je starog kako leži u pokošenom cviću i još uvik drži cele vratnice u ruci. Onda joj je pukal živac, pa je dovatila držak za motiku ča ju je trebalo nasadit i oplela više puta starom po leđi. Onda ga je nako pijanog uvukla u kuinju, ostavila na podu i otišla u dvorišće. Celu noć je delala i presađivala cviće sa celog dvorišća kako lajava susjeda Mande ne bi čagod primjetila. Pred zoru je završila, s vratnic se ni tila mučit. A onda je pričekala da se dvi mrcine dignedu na doručak. Prvi se digal stari s poda. Malo se čudil kako je dospil tamo, al mu je neugodno bilo pitat staru. Samo je rekal: “Bil mi mogla skuvat kavu, nešto me leđa bolidu?”. -Valjda sam pal s kreveta… -Više je onako kej za se promrmljal. Onda sam se digal i ja, pogljedal sam kroz prozor i vidil vratnice naslonjene uz stupić. Letva je bila čitava ali nešto mi je bilo čudno sa cvićem, samo se nisam mogal dositit ča.

U kuinji sam zatekal starog za stolom kako ispija kavu i tiho govori materi kako ide delat u vrtal, i da će danas podrezat sve suve grane u voćaru. Posli će i pokosit iza kuće, a onda i prebacit seno koje se pokosilo još prije sedam dan. Predvečer bi ako stigne još popravil pipu u kupatilu, a do pol noći stigne još i saštemat struju u garaži. Meni niš ni bilo jasno, ča se starom dogodilo, a onda sam zaključil da je to on zadovoljan ča sam ja popravil letvu na vratnica (još mi ni bilo bistro zašto stoje naslonjene, al to ću kašnje progruntat). Onda sam rekal starom: -stari i ja ću s tobom pa da to čim prije završimo. Mama ni niš rekla na to, samo “da će nam ručak bit oko jedne ure, pa da ne zakasnimo iz vrtla”. Nas dva smo se pokupili delat, a ona je nastavila pripremat ča će skuvat svojoj dvojci vridnjaka. A onda se i malo kej nasmijala.


Autor: Mile Rbina

 

<script>

<script>

Komentari


X
facebook
Kliknite "Like" ako želite pratiti LikaClub.eu na Facebook-u